| < | ožujak, 2009 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Siječanj 2024 (1)
Prosinac 2023 (1)
Listopad 2023 (1)
Rujan 2023 (2)
Svibanj 2022 (1)
Ožujak 2022 (1)
Siječanj 2022 (1)
Studeni 2021 (1)
Rujan 2021 (1)
Kolovoz 2021 (1)
Lipanj 2021 (2)
Svibanj 2021 (3)
Travanj 2021 (2)
Ožujak 2021 (4)
Veljača 2021 (13)
Siječanj 2021 (16)
Prosinac 2020 (1)
Studeni 2020 (1)
Listopad 2020 (1)
Rujan 2020 (1)
Kolovoz 2020 (1)
Srpanj 2020 (8)
Lipanj 2020 (4)
Travanj 2020 (1)
Ožujak 2020 (1)
Veljača 2020 (1)
Siječanj 2020 (3)
Lipanj 2019 (1)
Ožujak 2019 (1)
Siječanj 2019 (1)
Listopad 2018 (1)
Ožujak 2018 (1)
Travanj 2017 (1)
Veljača 2017 (1)
Siječanj 2017 (2)
Travanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Srpanj 2015 (2)
Veljača 2015 (1)
Siječanj 2015 (1)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Lipanj 2014 (1)
Travanj 2014 (2)
Ožujak 2014 (1)
Veljača 2014 (2)
Siječanj 2014 (1)
Rujan 2013 (2)
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
O autoru bloga:
Mladen Smud
Mjesto stanovanja Velika Gorica
Starost 70 godina
Otac četvero djece i djed pet unučica i dva unučića
Hobby - Go, drevna kineska igra
Duhom mlad, kao da se još ni rodio nije i često se pita: 'Jesam li uopće?'
Životna filozofija - jedinstvo svijeta po Gospodu
Životna snaga - ljubav (tako on to misli)
Godine su da se broje, a život nama je darovan
Ovaj blog otvorio je za dušu. Život mu je darovan i on ga s ljubavlju daruje djelima Gospodnjima po Gospodu.
Religiozan nije, ali vjeruje iskreno do viđenja uz hvalu za postojanje
U životu on ništa ne posjeduje, mada se ponešto i piše svijetom na njega
Zahvalan za život i darove po Njemu.
Na putu iz vječnosti u vječnost
Sve vas voli i one koji razumijete, a i one koji ne.
e-mail: mladen.smud@gmail.com
Čuka
Linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
javascript:%20void(0);
annaboni
Auroraisa
Bugenvilija-foto
Bugenvilija-text
danila1
deni(daniel
Dordora2
duliba
EuM
fra_gavun
Go-misaona igra
gogoo u prirodi
gustirna
hajjnezir
ima jedan svijet
kapi sreće
maslačkove zbirke
(Norra
OTISAK srca
preživjeti
promatram, razmišljam
rijeke žive vode, potecite, neka Duh se razlije...
sewen
Smotani
sven adam ewin - superfaca
... šok ...
Trill
Vatrene vijesti
Voljela sam umjetnika
Zagora
alba-istriana
anaris
kicker
mamablogerica
modrinaneba
novipocetak50
nutrina
proziran svijet
soba za utjehu
sv
tayana
tvrtkodolić
zlatnazitnapolja
Zanimljivo
Na rubu znanosti
Posjetili ovaj blog od 06. 01. 2020.
|
Kak mali sam se igral i z vremena na vreme sam pital mamu: 'Mama, ima kaj za pojest?' Smazal bi kruh i mast i mam prešel natrag van. Je skor navek bilo živo. Se igralo lovice, skrivaća, lanca probijanca, lopova i panduta, care care, i još poneka igra. Kad bi se tak nadelal, bi već i mrak opal i se išlo doma na spavanac. Ak bi se zaboravil, onak v tom poslu, bi mama z prozora glasno: 'Bracooooo, Bracoooo, doma.' Tak su prolazili ti moji radni dani. Kad sam prešel sedmu i se približaval osmoj, se nekaj zmenilo. Sve više sam čul, kak oni velki pripovedaju, da je fertig z igrom. Njima je to zgledalo kak igra, a mi smo sve to tak ozbiljno delali. 'Buš ti Bracek videl. Gotovo je z igrom. Škola bu skor počela. Učiti buš moral.' Tak su me, kakti, plašili. Pomalo me i strah bilo. Su mi knjige nabavili i nekakve teke, pa olovku, a bila je tu i pločica v početku, al samo jako kratko. Sam z mamom otišel prvi put vu školu. Je bilo puno dece tam. Su nas najmanjše otpelali v nekakvu velku sobu z klupama i stolcima. Mi mali smo si v njih seli. Smo bili kakti razred. I tak sam svaki dan prek tjedna hodil vu školu. Mama je z menom išla sam jemput i to taj prvi put. Se posel promenil. Moral sam nafčiti pisati, čitati, računati, pjevati. Su počele i nekakve ocene se dobivati. Stalno se nekaj moralo. Nis mogel tam reči, da se tak ja ne bi štel igrati. Oni velki su rekli, da tak mora bit. Su leta išla, i sam se navikel. Nekaj mi bilo zanimljivo, a nekaj muka. Matematika i fizika pravo zadovoljstvo. Hrvatski i povjest muka. Pripovedali su kak se mora govoriti i pisati. Kaj da se i ovak ne razmemo. Veliju da se mora književno, pa onda pravopisno. Iz povjesti se trebalo znati ko je z kim ratoval. Kaj da su ratovi nekaj po čemu se bude slavan. Sam se pital, jel za praf tak bilo, il se gdo tak zmislil. Tak lepih stvari v životu ima, a moram znati gdo je z kim ratoval i ko je pobedil. Nigdar niko ni pital za one jadne dečke kaj su morali v vojne iti, zginuli v nekom blatu, tam daleko od doma. Navek sam se pital: 'Za kaj? Kaj zato da bi ja sad učil o onima kaj su ih tam terali.' Ne, povjest nis volel. Je, al škola je taki posel. Moralo se i kaj se ni volelo. Tak su stari rekli, a i danas malima slično pripovedaju. Ja ne. Sam nekak i te škole zbiksal i sam postal, kak veliju, 'svoj čovek'. To zapraf nis razmel; kak svoj? Je na red vojska došla. To su bila ona vremena. Sam vojske v Makedoniji odslužil. Zanim,acije sam prošel v redu, al se nis brijat volel. Su me najviše zbog toga rihtali. Svejeno sam bil neki desetar, pa i rezervni vodnik postal. Me ni nikakvi rat vlovil, al je bilo malo frke kad je bilo ono z Češkom. Smo tak bili na položaju i je preletel neki transportni avion. Dojde mi kapetan i počne ribanje. Mi rekel da sam moral javiti da ide neki avion, kaj smo bili osmatrači. Isusek dragi on bi da se taj trebal zrušiti, kaj ni najavljen bil. Sva sreča da nis, kaj bi ljude poubijali v njem. Mi se zapretil i mi zgledalo da bi i suda biti moglo, al fala Bogu ni. Je i ta vojska prešla. Se moralo. Kak sam se vrnul doma je posel iskati trebalo. Su mi sused rekli, da mogu v Končaru delati. I jesam. Dve i pol lete sam bil na malim motorima. Z prijateljom sam se zrihtal budizma proučavati, onak na svoju ruku. Pustil sam posel, počel glavu brijati. Doma su mi v očaja opali. Sam im bil kak zgubljeni slučaj. Znate kak je to, kad mali ne dela. Ni to dugo bilo i već sam počel delati kak domar omladinskoga kluba, pa onda v jenom računskom centru. Su takvi centri retkost bili vu onim sedamdesetima. Sam tak delal i delal. Je došlo vreme za obitelj imati i deca su došla. Sve je nekak išlo. I jemput se sve to počelo kraju primicati. Deca su narasla. Žena je prešla svojim putom. Šečer se povečal i se moralo na inzulina iti. Vid se pokvaril. Prošli teden me pozove diša i veli, da vu penzije treba it. Mi prošel zakonski rok i već sam napunil 65. Ma, znam, al sam mislil, da morem do kraja leta. Nema, gotovo je. I sve tak znenada. Nis navikel tak z nikaj. Sam celi život nekaj moral, a a sad najemput nikaj. Još moram papire predati, da mi penziju odrediju i onda polako napred. Hm, a kam? Tak sam se zamislil. Morti ste primetili kak najemput nikaj od mene. Ma bu, samo nek se skoncentriram. Nis navikel v penzije biti, a zapraf ni neznam kak se to dela. Nemam ni šefa ni direktora. Ko bu mi rekel kaj da delam? Ni to samo tak. Neko mora imati glavnu reč. Tak su mi navek pripovedali. Sva sreča kaj su naši pametni rekli, da nigdar ni bilo da nekak ni bilo, i da nigdar ne bu da nekak ne bu. To razmem i me nekak smiri, kaj znam da nekak bu. Sam se i ranije našel v teškim situacijama i navek je to prešlo i nekak je bilo. Ide nekak i išlo bu. Ak ne bu, neko bu ipak išel. Kaj ne? Deca draga, tak to ide. Nis ni prvi ni zadnji. Zamislite, ja penzić. To si baš ni ja nekak nemrem. Nema veze, vi ste tu. To se ni promenilo, fala Bogu. Sve vas srdačno pozdravlja i voli vaš penzić Mladen ... :) |