| < | prosinac, 2009 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Siječanj 2024 (1)
Prosinac 2023 (1)
Listopad 2023 (1)
Rujan 2023 (2)
Svibanj 2022 (1)
Ožujak 2022 (1)
Siječanj 2022 (1)
Studeni 2021 (1)
Rujan 2021 (1)
Kolovoz 2021 (1)
Lipanj 2021 (2)
Svibanj 2021 (3)
Travanj 2021 (2)
Ožujak 2021 (4)
Veljača 2021 (13)
Siječanj 2021 (16)
Prosinac 2020 (1)
Studeni 2020 (1)
Listopad 2020 (1)
Rujan 2020 (1)
Kolovoz 2020 (1)
Srpanj 2020 (8)
Lipanj 2020 (4)
Travanj 2020 (1)
Ožujak 2020 (1)
Veljača 2020 (1)
Siječanj 2020 (3)
Lipanj 2019 (1)
Ožujak 2019 (1)
Siječanj 2019 (1)
Listopad 2018 (1)
Ožujak 2018 (1)
Travanj 2017 (1)
Veljača 2017 (1)
Siječanj 2017 (2)
Travanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Srpanj 2015 (2)
Veljača 2015 (1)
Siječanj 2015 (1)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Lipanj 2014 (1)
Travanj 2014 (2)
Ožujak 2014 (1)
Veljača 2014 (2)
Siječanj 2014 (1)
Rujan 2013 (2)
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
O autoru bloga:
Mladen Smud
Mjesto stanovanja Velika Gorica
Starost 70 godina
Otac četvero djece i djed pet unučica i dva unučića
Hobby - Go, drevna kineska igra
Duhom mlad, kao da se još ni rodio nije i često se pita: 'Jesam li uopće?'
Životna filozofija - jedinstvo svijeta po Gospodu
Životna snaga - ljubav (tako on to misli)
Godine su da se broje, a život nama je darovan
Ovaj blog otvorio je za dušu. Život mu je darovan i on ga s ljubavlju daruje djelima Gospodnjima po Gospodu.
Religiozan nije, ali vjeruje iskreno do viđenja uz hvalu za postojanje
U životu on ništa ne posjeduje, mada se ponešto i piše svijetom na njega
Zahvalan za život i darove po Njemu.
Na putu iz vječnosti u vječnost
Sve vas voli i one koji razumijete, a i one koji ne.
e-mail: mladen.smud@gmail.com
Čuka
Linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
javascript:%20void(0);
annaboni
Auroraisa
Bugenvilija-foto
Bugenvilija-text
danila1
deni(daniel
Dordora2
duliba
EuM
fra_gavun
Go-misaona igra
gogoo u prirodi
gustirna
hajjnezir
ima jedan svijet
kapi sreće
maslačkove zbirke
(Norra
OTISAK srca
preživjeti
promatram, razmišljam
rijeke žive vode, potecite, neka Duh se razlije...
sewen
Smotani
sven adam ewin - superfaca
... šok ...
Trill
Vatrene vijesti
Voljela sam umjetnika
Zagora
alba-istriana
anaris
kicker
mamablogerica
modrinaneba
novipocetak50
nutrina
proziran svijet
soba za utjehu
sv
tayana
tvrtkodolić
zlatnazitnapolja
Zanimljivo
Na rubu znanosti
Posjetili ovaj blog od 06. 01. 2020.
|
Se čovek spremlje nekaj važnoga povedat, al nikak da pove. Kaj da vreme to drukše rihta. Se pitam zakaj to tak ide? Gledim i vidim, da sve kaj po špagi ide. Kad gledite drijevo kak taste, i kak grana z grane zijde, vidite kak sve na nečem i od nečeg je. Tu su i oni sokovi kaj živlenju kak hrana jesu. Tak se i raste, a i nastane. Ni z ničega. Tu je drijevo z granami, pa ti sokovi, al i nekaj kaj ni samo tak videti. To nekaj je v smeri pitanja: 'Zakaj?' Zakaj voda curi? Zakaj veter piha? Zakaj grana z grane zraste? Zakaj …zakaj…zakaj ??? Kaj da videti bi štel…za kaj. Za kaj i od čega. To je kaj da rišem vreme. Je bilo tan, a sad bu tu. Vite, sve to videti je moći, al kaj je to po čemu se to pomikavlje? Ni za stati na tomu. Če nekaj nekam prejde, nekaj drugo na to mesto dojti mora. Nemre prazno ostati. Če ga , nekak spraznite i tak vam zgledi, onda je tu ono kaj ne vidite. To je nekaj kaj navlači i hoće se popuniti. Tak je nekak i z vremenom. Misllim, z ovim kaj oblake nosi i kiše i snega dela. Sve se tu nekak premeće, al je tu, če nekaj hudega sa strne ne doleti. Neki veliju da je to ravnoteža. Ja bi dodal da je to ravnoteža v gibanju. Rekel bi da tu je i moč gibanja. Z milionima leta se na ovoj našoj najdražoj Zemlici sve to rihtalo. Ni to za Zemlocu neko velko vreme, al nami malima je takvo, da ga nemremo zamislit. V njemu je i čovek nastajal, takav kakav je danas. Se život menjal i rihtal tak da je ostajal onalav kakav je mogel. Tak se život rihtal na sliku mogućega. Nigdo ni mudroval i razmišljal. Puno je toga v čoveka se ugradilo, jer je tak bilo. Zemlica i Svemir u svojim promenama ostavili su trag i v čoveku. Zakaj smo takvi je pitanje, na koji način da gledamo sve to. Kak svakaj je kaj je, tak nekaj kaj zmislimo ni. Treba neku silu upotrebiti da bolo bi. To je tak bilo i u stvaranju čoveka. Ta sila za menjanje je posredno radila čitave načine obrane od promena. Ni to samo tak za razmeti, a tak jednostavno je. Jednostavno al mozak nam tak ne dela. Svakakvih gluposti zmislimo, al ono bitno nikak v glavu da dojde. Valda je to zato kaj nam mozak je tu da se zabavlja baš sa tim glupostima, med kojima traži ono moguće. Ni on neki pametnjaković. Kak zaigrano dete je. Lepo, kaj tak je nastal i naš obrambeni mehanizam. On je nekak nastal skup s raznim delovima čoveka. Sve to se milenijima rihtalo v prirodnim uvjetima. Kad bi se desilo nekaj posebnoga, bi puno živih stradalo. Recimo, će drapi asteroid, il se Zemlica promeškolji z vulkani i potresima bi tak bilo…. Zašli smo v zanimljivu fazu razvoja. Čovek je sam svojim željama za moći i posjedima dopelal stvar do apsurda. Promenil je onu prirodu, koja ga je napravila takvim kakav je, u nekaj drugo. To je ko asteroid koji po malo ulazi ui atmosferu. Tak sami sebe bumo dokrajčili. Mozgovi nam svakaj proglasiju mogućim, pa makar i na kratki rok. Glavno da ide, sad, a za posle buju oni drugi valda našli načina? Tak je sve veća razlika med prorodnosti i onoga kaj smo napravili. A kak opstati u novim uvjetima? Kak, nek da se prilagodimo. Ak nebumo mogli, odemo svi skup vrit. Tolko se zmenjalo, da bi već trebali zgledeti kak čudovišta. Priroda i dalje dela po svom. Drukše se ni nemre. V čoveku se odražava na čudne načine. Promene sistema opstanka zašle su v čudne faze. Promene pelaju v čudne bolesti. Čovek je razbolel Zenlju i sad to ide na njega. Naučenjaki, svak u svojem delokrugu, vide samo delić istine. Kak da se neka nervoza jalja. Svejeno niko neda ono kaj ima, a ne pita niko jel je prirodno pravo to imati. Priroda bu rekla svoj sud, al mnogima bu onda bilo prekasno. Ne, nebuju išli vrešt. Bu to morti još jen promašaj v evoluciji. Bogek moj, kaj sam v crno prešel? Ma nis ja prešel. Samo sam rekel, a prešli smo svi skup. Je pitanje za čiji i na čiji račun. To tak da me bar malo i ekonomisti razmeju. Oni sve kroz lovu vidiju. Puno je toga kaj bi me moglo srditi. Na primer kaj mi kak jamcu uzimaju trečinu penzije, a korisnik se dela lud; kaj na dve penzije nas šest živi, ajd sad snaha nekaj dobi na malu bebu; kaj su nme sa svih strana ogradili brzim cestama, a nigdar nis ni nebum vozil; kaj mi se unuki nebuju imali gde igrati; kaj sve manj zelenila je oko mene. Zgradili su si 'boljitka'. Je al plaćali bumo svi; i oni z 'boljitkom' i oni s goritkom. Tak to ide. Al kaj da se srdim, kad čovek je takav, pa videti nemre kaj dela. Kolektivno kaj da idemo vrit,. Još da nam daju barjake i naučiju nas pesme o zajedničkom 'boljitku'. Kolki su bez posla ostali. Se već vidi kam se to pela. Nis fatalist. Štel bi samo reči da su na pitanje;: 'Kam ovo sve ide?', slepi odgovorili: 'Bumo vidli.' Želim vam puno cvetja, radosti, bistrih potokov, leptira, pčelica i svega kaj nam se čini vrednim, a prirodno je, da manje pohlepe, samo živosti i materijalnoga bogatstva bu. Vežbajte živeti. Sve vas volim i one kaj su prirodni i one kaj nisu, samo ovim drugima želim da otpreju oči. Bu im to mali šok, al drukće nemre ić, osim ak nisu duhovno pripremljen, al taki su oči već otprli i …. Srdačan potdrav … :) |